Većina piva se proizvodi od obrađenih žitarica (obično ječma), hmelja, vode i kvasca, a do umeštnosti i znanja majstora piva je da osigura širok spektar stilova piva koristeći iste osnovne sastojke u procesu proizvodnje ovog zlatnog napitka. Kada se pripreme svi sastojci proces proizvodnje piva može da počne. Pivska čarolija se stvara procesom alkoholnog vrenja iz slada, uglavnom ječmenog, zatim hmelja, vode i pivskog kvasca.

Pivo je penušavo osvežavajuće piće sa karakterističnom aromom i gorkim ukusom. Sadrži malu količinu etil-alkohola i zasićeno je ugljen dioksidom. Dobar je emulgator hrane, pospešuje apetit, a njegov ekstrat se lako apsorbuje. Sadrži vitamine B grupe, veoma važne minerale (Mg, Ca, K, Fe, Zn), a pored ugljenih hidrata kojima je bogato, sadrži i proteine, flavonoide i antioksidanse.

Pivo gasi žeđ, osvežava, okrepljuje i relaksira. Pozitivan učinak piva ljudi su prepoznali još u pradavna vremena.

Pivo je posle vode i čaja najomiljenije piće na svetu, koje je svoju popularnost sticalo vekovima. Koristilo se u ishrani, ali i kao lekovito sredstvo i deo religijskih rituala.

Pivo iako je najstarije i najrasprostranjenije alkoholno piće, i dalje umnogome ostavlja prostor za polemiku. Iako na prvi pogled sve izgleda poznato i dalje se često vodi rasprava o tome od čega se i kako proizvodi i zašto je neko pivo bolje od drugog.

U Srbiji se pivo proizvodi po najvišim standardima

Jedan od najznačajnijih aspekata u prozvodnji piva jeste kvalitet i bezbednost proizvoda.

Još je praistorijski čovek otkrio da divlja pšenica i ovas, potopljeni u vodu, daju tamnu, penušavu i osvežavajuću tečnost, posle čijeg se pijenja poboljšava raspoloženje i snaga. Pivo zauzima posebno mesto u životu ljudi već od samog početka civilizacije. „Božansko piće” poteklo iz „zemlje između dve reke”, Mesopotamije, i jedno od najstarijih pića poznatih čoveku. Piće koje čoveka prati kroz celu njegovu burnu istoriju i koje je svedok svih drevnih civilazija koje su nastajale i nestajale. Pivo.

Ječam, hmelj, voda i kvasac su četiri dara iz prirode koja čine osnovu piva, njegov pun ukus i idealnu gorčinu. Ovi prirodni sastojci doprinose izbalansiranoj ishrani, a kao i u svakoj drugoj hrani od prirodnih sastojaka u sastav piva ulaze i antioksidansi, vitamini iz grupe B, minerali i vlakna.

Pre više godina su članicama Evropskog parlamenta u Briselu prezentovani naučni podaci o pivu i zdravlju, u kojima se vide dobrobiti umerene konzumacije piva za zdravlje čoveka. Tom prilikom je članica Evropskog parlamenta, gđa Marien Tisen, iznela da je umerenost preduslov za pozitivan doprinos piva zdravlju.

Pivo se u Srbiji proizvodi skoro tri veka. U početku je pravljeno za kućnu upotrebu, da bi sa razvojem trgovine postalo sredstvo plaćanja, a danas pre svega je povod za slavlje, okupljanje i neobavezno druženje.

Pivo u Srbiji počelo je da se konzumira još u 15. veku, za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, u kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara. Za vreme Austrijske okupacije Beograda od 1718. do 1739. godine, pivarstvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje i na Dorćolu počinju da niču prve male pivare, koje su izgradili austrijski doseljenici i preduzimači.

Pivo je piće sa niskim sadržajem alkohola, najčešće od 2,0 do 6,0 %, ali se proizvode i ona koja dosežu 14%. Energetska vrednost jedne litre standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti jedne litre punomasnog mleka.

Proizvodnja piva spada u tehnologije vrenja, gde kvasac prevodi šećere u alkohol. Prvi korak proizvodnje se sastoji u mešanju slada (ječmenog slada) i vode.

Search