Loading...
Udruženje Pivare Srbije 2018-09-03T22:08:23+00:00

Ujedinjujemo najveće pivare
i sladaru u Srbiji u jedan
glas pivarstva za promociju
piva i dobrobit pivarske
industrije i društva!

Ko smo mi?
Šta radimo?
Članice

Udruženje pivara Srbije predstavlja kontinuitet udruživanja u pivarstvu još od 1958. godine. U ovom trenutku, Udruženje posluje sa šest vodećih predstavnika pivarske industrije u Srbiji: Apatinska Pivara, Carlsberg Srbija, Sladara Maltinex i Heineken Srbija.

Cilj udruživanja članica je podsticanje kontinuirane saradnje sa državom i partnerima, stvaranje održive klime za rast i razvoj pivarske industrije, ostvarivanje punog potencijala i doprinos razvoju srpske ekonomije.

Da li ste znali?

  • Standardi u proizvodnji piva

    U Srbiji se pivo proizvodi po najvišim standardima Jedan od najznačajnijih aspekata u prozvodnji piva jeste kvalitet i bezbednost proizvoda. Stoga ne iznenađuje činjenica da se pivarska industrija oslanja na primenu izuzetno visokih standarda (ISO 9001/2, ISO 22000:2005, OHSAS 18001:2007, HACCP) u svojim procesima koji su vrlo često i iznad najviših industrijskih. Pored redovne sertifikacije od strane nezavisnih instituta, celokupni proizvodni proces strogo kontroliše odeljenje za kontrolu kvaliteta pivare. U tom pogledu, ovo odeljenje, redovno obilazi svoje dobavljače sirovina i kontroliše sprovođenje obaveznih standarda kvaliteta i procese kao garancija da su njihovi proizvodi neophodnog kvaliteta za proizvodnju piva. Jedino na ovaj način pivare mogu biti sigurne da potrošaču pružaju vrhunski kvalitet. Dr Saša Despotović, Poljoprivredni fakultet Zemun

  • Srpsko pivo po ukusu potrošača

    Pivo iako je najstarije i najrasprostranjenije alkoholno piće, i dalje umnogome ostavlja prostor za polemiku. Iako na prvi pogled sve izgleda poznato i dalje se često vodi rasprava o tome od čega se i kako proizvodi i zašto je neko pivo bolje od drugog. Najveći broj ljubitelja piva reći će da se proizvodi od ječma. To jeste i nije tačno. Tačno je da je pivski ječam osnovna sirovina, ali da bi se od njega dobilo pivo potrebno ga je prvo prevesti u jedan nov proizvod slad, što je već sam po sebi složen i skup proces. Od slada do piva je takođe dug i ni malo lak put koji zahteva dosta umeća, ali i pruža mogućnost da se dobiju proizvodi različitog ukusa, gorčine, arome, boje, sadržaja alkohola itd. Jedno od pitanje oko koga potrošači vode polemiku je i kukuruz kojim se deo slada eventualno zamenjuje. On se često anatemiše uz tvrdnju da će pivo zbog njega biti lošijeg kvaliteta. Sa takvim izjavama treba biti veoma oprezan. Kao prvo, to je ustaljena praksa kod nas, ali i u velikom delu sveta. Deo slada se zamenjuje drugim žitaricama, a koje će to biti zavisi od dominantne ratarske kulture i ciljeva same pivare, kao što je da se postigne željeni karakter datog piva koji će odgovarati datoj ciljnoj grupi potrošača. Da li će takvo pivo biti identično onom od čistog slada? Neće, ono će se delimično razlikovati. Ali to ne znači da će obavezno biti lošije. Biće drukčije, biće specifično i upravo takvo na kakvo koji je veliki deo potrošača navikao. Prof.dr Ida Leskošek-Čukalović

  • Pivski stomak – mit ili istina

    Pivo je posle vode i čaja najomiljenije piće na svetu, koje je svoju popularnost sticalo vekovima. Koristilo se u ishrani, ali i kao lekovito sredstvo i deo religijskih rituala. U današnje vreme, možda baš zbog svoje popularnosti, pivo je često okrivljeno za gomilanje masnih naslaga na abdomenu, odnosno za formiranje „pivskog stomaka“. Međutim, kako nemaju svi ljubitelji piva veći obim struka i prekomernu telesnu masu, krivca moramo potražiti negde drugde. Pivo nema mnogo kalorija Čaša punomasnog mleka, pa čak i voćnog soka, ima više kalorija od čaše piva. Na primer, 100ml lager piva ima 41kcal, dok 100ml punomasnog mleka ima 64kcal, sok od jabuke 42kcal a sok od narandže 47kcal. Retko se dešava da neko uz gledanje utakmice sa društvom, popije nekoliko čaša mleka, ali se to lako može desiti sa pivom. Prekomeran unos bilo koje vrste hrane ili pića, vremenom može dovesti do stvaranja masnih naslaga. Takođe, pivo se često služi uz masne grickalice ili obilan kaloričan obrok, zbog čega energetski unos može značajno premašiti energetske potrebe. Prekomerna upotreba alkoholnih pića ima i niz drugih negativnih posledica. Muškarci su skloniji stvaranju masnih naslaga na stomaku Od „pivskog stomaka“ najčešće pate muškarci, zato što su skloniji stvaranju masnih naslaga u predelu stomaka, i to najčešće u trbušnoj duplji, dok se kod žena masne naslage uglavnom stvaraju ispod kože, i to u glutealnoj regiji. Možemo reći da je pivo nepravedno okrivljeno za stvaranje „pivskog stomaka“ i gojaznost, i da su neumerenost, loš izbor namirnica i fizička neaktivnost pravi krivci. Pivo za izbalansiranu ishranu Šta se dešava kada neko odluči da se reši tog „pivskog stomaka“ uz pomoć dijete? Prvo što će izbaciti iz ishrane, pored slatkiša, testa i zaslađenih pića, je i pivo. Cilj svake dijete je smanjenje masnih naslaga, i svaka dijeta se planira tako da, smanjenim energetskim unosom [...]

  • Pivo u brojkama

    Pivo gasi žeđ, osvežava, okrepljuje i relaksira. Pozitivan učinak piva ljudi su prepoznali još u pradavna vremena. Vtamini Pivo sadrži vitamine B grupe i to: niacin (B3), folna kiselina (B9) i folati su najviše zastupljeni, dok su Pirodoksin (B6), riboflavin (B2), tijamin (B1), pantenonska kiselina (B5), biotin (B7) i kobalamin (B12) prisutni su u manjim količinama. Pored vitamina B grupe, pivo u manjoj količini sadrži i vitamin A, C, D i E, Kalorije i sadržaj alkohola 150 - 200 kalorija u proseku ima jedno pivo od 0,33 litra 1 čaša piva od 340 g sadži istu količinu alkohola kao 150 g vina ili 35 g jakog pića. Hemijski sastav Voda je dominantan sastojak piva, dok hemijski sastav piva podrazumeva: 93-97% vode 3-5% alkohola 1-3% ugljenih hidrata (pretežno teško razgradivi oligosaharidi) 0,03-0,1% proteini 0,35-0,5% ugljen dioksida Minerali Pola litre piva sadrži sledeće minerale: 18 mg kalcijuma 44 mg fosfora 80 mg kalijuma i nešto gvožđa Pivo ne sadrži masti, ima nizak procenat proteina, a ugljeni hidrati uglavnom potiču iz žitarica koje se koriste za njegovu pripremu. Bez obzira na to što pivo sadrži mnoge korisne sastojke i veoma važne zaštitne materije, ne možemo ga koristiti u ishrani kao izvor vitamina i minerala.

  • Zašto se često pivo smatra pravom tečnom hranom

    Pivo je penušavo osvežavajuće piće sa karakterističnom aromom i gorkim ukusom. Sadrži malu količinu etil-alkohola i zasićeno je ugljen dioksidom. Dobar je emulgator hrane, pospešuje apetit, a njegov ekstrat se lako apsorbuje. Sadrži vitamine B grupe, veoma važne minerale (Mg, Ca, K, Fe, Zn), a pored ugljenih hidrata kojima je bogato, sadrži i proteine, flavonoide i antioksidanse. Odakle pivu svi ovi sastojci i svojstva, i zašto se često pivo smatra pravom tečnom hranom? Naravno, zahvaljujući sirovinama koje se koriste za njegovu proizvodnju. Osnovne sirovine koje se koriste za proizvodnju piva su voda, ječam, pivski kvasac i hmelj. Svaka sirovina je veoma važna za vrstu piva, aromu, hemijski sastav i nutritivnu vrednost. Najčešća žitarica koja se koristi u proizvodnji piva je ječam koji određuje ukus piva, boju, gustinu, i pored kvasca i hmelja, pivu daje i niz korisnih sastojaka. Ječmeni slad određuje ukus, boju i miris piva Ječam je jedna od prvih žitarica koje je čovek počeo da gaji. Za proizvodnju piva, odnosno pivskog slada, koristi se dvoredni ječam. Ima sličnu nutritivnu vrednost kao i ostale žitarice-100g svežeg ječma ima 354kcal, 12,5g proteina, 73,5g ugljenih hidrata i 17,3g vlakana. Bogat je vitaminima B grupe, a naročito niaciom koji je veoma važan za zdravlje srca i krvnih sudova. Ječam je zaslužan i za sadržaj minerala u pivu, jer je bogat magnezijumom, selenom, bakrom, hromom, cinkom, kalcijumom. Ječam se potapa u vodu do isklijavanja, a zatim se suši i prži. Na ovaj način se dobija ječmeni slad pun šećera, koji određuje ukus, boju i miris piva, a predstavlja i hranu za kvaščeve gljivice. Kvasci odeređuju vrstu piva Kvasci koji se koriste u proizvodnji piva, određuju vrstu piva koja se dobija (piva gornjeg ili donjeg vrenja). Kvasci gornjeg vrenja nam daju jača i teža piva sa nešto višim sadržajem šećera (ejl pivo), dok [...]

  • Kako nastaje pivo – od sirovine do krigle

    Većina piva se proizvodi od obrađenih žitarica (obično ječma), hmelja, vode i kvasca, a do umeštnosti i znanja majstora piva je da osigura širok spektar stilova piva koristeći iste osnovne sastojke u procesu proizvodnje ovog zlatnog napitka. Kada se pripreme svi sastojci proces proizvodnje piva može da počne. Pivska čarolija se stvara procesom alkoholnog vrenja iz slada, uglavnom ječmenog, zatim hmelja, vode i pivskog kvasca. Proizvodnja piva Od momenta kada se potrebni sastojci dopreme u pivaru, pa sve do „zlatnog napitka“ u krigli – pivo prolazi kroz tri faze pripreme: proizvodnja sladovine glavno i naknadno vrenje filtracija i priprema ambalaže za punjenje Faza 1 - Proizvodnja sladovine Slad je osnovni poluproizvod za dobijanje piva. Aroma, ukus, boja, trajnost i postojanost pene piva u znatnoj meri zavise od osobina slada koji se prerađuje. Osim ječma, za pripremu sladovine mogu se koristiti i druge žitarice, kao na primer pšenica, raž, proso i kukurz što zavisi od ukusa potrošača na svakom od tržišta gde se pivo proizvodi. Od slada se dobija sladovina, vodeni ekstrakt slada koji se dobija posebnim postupkom u tzv. „varionici“. Prvo se slad melje, pa se ukomljava. Ukomljavanje predstavlja proces mešanja sirovina sa vodom određene temperature, gde se vrši razgradnja sastojaka slada. Nakon toga sledi ceđenje odnosno filtriranje sladovine. Tako pripremljenoj sladovini u procesu kuvanja dodaje se hmelj koji je zadužen za aromu i specifičnu gorčinu. U daljem procesu dolazi do filtracije sladovine-odvajanje taloga i hlađenja. Sada je sladovina spremna za sledeću fazuproizvodnje piva- fermentaciju. Faza 2 - Fermentacija Nakon hlađenja počinje proces fermentacije sladovine. U proizvodnji lager piva razlikuju se dve vrste vrenja: glavno i naknadno vrenje. Od vrenja zavisi vrsta i kvalitet gotovog proizvoda, a proces počinje dodavanjem pivarskog kvasca u sladovinu. U toku vrenja se razgrađuju šećeri na alkohol i ugljen dioksid. Po završetku glavnog vrenja, [...]

Loading...

Pileća krilca u medu i pivu

Potrebni sastojci: 1 kg pilećih krilaca 2 dl svetlog piva 2 kašike suvog začina 2 kašičice karija 80 g [...]

Pijana pita

Potrebni sastojci: 700 g kora za pitu 5 dl piva 6 jaja 800 g mlevenog mesa 3 srednja glavica crnog [...]

Pivski hleb sa bosiljkom

Potrebni sastojci: 400g mekog brašna 100g raženog brašna 300ml piva 4g suvog kvasca 1 velika kašičica soli 1 [...]

Ćureće šnicle sa pivom

Potrebni sastojci: četiri ćureće šnicle 500g krompira 2 šargarepe 200g pečuraka 150ml piva 2-3 supene kašike soja sosa biber pola [...]